Ekonomicno grejanje stana i kuće: vodič kroz načine grejanja, izolaciju i uštedu

Ekonomicno grejanje stana i kuće: kako pobediti zimu bez prevelikih računa

Kada dođu hladni dani, jedno od najčešćih pitanja u domaćinstvima je kako se grejati, a da to bude bezbedno, toplo i što je moguće jeftinije. Odgovor nikada nije univerzalan. Ono što je najekonomičnije za jedan stan, može biti potpuno neisplativo za kuću, i obrnuto. Na krajnju cenu grejanja ne utiče samo vrsta energenta, već i izolacija, stolarija, položaj prostorije, navike ukucana, tarifni model i mogućnost kombinovanja različitih sistema.

U tekstu koji sledi razmatramo praktična iskustva, prednosti i mane različitih načina grejanja. Cilj nije da proglasimo jedan sistem apsolutno najboljim, već da pomognemo da se prepoznaju faktori koji čine ekonomicno grejanje. Kada se ti faktori poslože, zima može da prođe uz prijatnu temperaturu, manje brige i znatno manje troškove.

Najekonomicniji vid grejanja počinje izolacijom

Bez obzira na to da li se prostor greje na struju, gas, drva, pelet ili daljinsko grejanje, toplota će najpre izlaziti kroz najslabije tačke objekta. Zato je izolacija prvi i najvažniji korak ka ekonomičnom grejanju. Dobro izolovana kuća ili stan zadržava toplotu duže, sporije se hladi i zahteva manju snagu grejnih tela. To znači da i skuplji energent može da postane prihvatljiviji ako se troši u manjoj količini.

Toplotni gubici najčešće nastaju kroz spoljne zidove, krov, plafon, pod, prozore, vrata i sve vrste pukotina. Stara gradnja sa neizolovanim fasadama i lošom stolarijom može da izgubi i više od polovine proizvedene toplote. Nasuprot tome, prostor sa spoljnom termoizolacijom, kvalitetnim prozorima i dobro zaptivenim vratima zahteva znatno manje energije za istu temperaturu.

Kada se govori o najekonomicnijem načinu grejanja, često se zaboravlja da je najjeftiniji kilovat onaj koji uopšte ne mora da se potroši. Zato se ulaganje u izolaciju često vraća kroz nekoliko grejnih sezona. Prvo se rešavaju veliki gubici: fasada, krov i stolarija. Zatim se prelazi na detalje: roletne, drajvere za vrata, zaptivne trake, izolaciju ispod parketa ili pločica, zastakljene terase i balkonska vrata.

Posebno treba obratiti pažnju na plafon i pod kada se greje samo jedan deo objekta. Toplota se kreće ka hladnijim površinama, pa neizolovan plafon prema negrejanom tavanu ili pod iznad hladnog podruma mogu značajno da povećaju potrošnju. Čak i jednostavne mere, poput dodatnog sloja izolacije na tavanu ili tepiha na hladnom podu, mogu da naprave primetnu razliku.

Pravilna snaga grejnih tela sprečava rasipanje

Nije isto grejati sobu od 15 kvadratnih metara i otvoren dnevni prostor od 40 kvadratnih metara. Visina plafona, broj spoljnih zidova, količina stakla i kvalitet izolacije određuju koliko toplote prostor zaista gubi. Ako je grejno telo preslabo, radiće neprekidno, trošiti energiju i ipak neće postići željenu temperaturu. Ako je prejako, prostor se brzo pregreva, pa se često otvaraju prozori i toplota se bespotrebno gubi.

Zato je važno izračunati ili bar grubo proceniti potrebnu snagu. Kod dobro izolovanih prostora često je dovoljno oko 50 do 70 vati po kvadratnom metru, dok stariji i slabije izolovani objekti mogu zahtevati i dvostruko više. Ove brojke nisu strogo pravilo, ali pomažu da se izbegne kupovina uređaja koji su ili preslabi ili nesrazmerno skupi za ono što pružaju.

Kod električnih grejnih tela, snaga se direktno odražava na potrošnju. Zato je važno birati uređaje sa termostatom, više nivoa jačine i mogućnošću programiranja. Kod sistema sa vodom, važna je i temperatura vode u kotlu, kao i balansiranje radijatora. Pravilno podešen sistem troši manje, greje ravnomernije i duže traje.

Centralno i daljinsko grejanje: komfor uz manje kontrole

Centralno grejanje, bilo daljinsko iz gradskog sistema ili zajedničko za zgradu, mnogi smatraju najkomfornijim. Toplota je obično prisutna u svim prostorijama, uključujući kupatilo i hodnik. Nema nošenja drva, pepela, prašine niti svakodnevnog loženja. Kada sistem radi dobro, stan je prijatno topao, a korisnici ne moraju stalno da razmišljaju o grejanju.

Ipak, i centralno grejanje ima mane. Zavisnost od spoljnog sistema znači da se temperatura ne može uvek birati. Nekada grejanje kasni na početku sezone, nekada se isključuje noću, a nekada su radijatori mlaki i pored plaćanja. Obračun troškova može biti po kvadraturi, što znači da oni koji štede mogu da plaćaju i tuđe rasipanje. U zgradama bez kalorimetara teško je kontrolisati sopstvenu potrošnju.

Sa druge strane, tamo gde centralno grejanje radi stabilno, ono može biti veoma praktično. Posebno je pogodno za starije osobe, porodice sa malom decom i sve koji ne žele da se bave održavanjem kotla ili peći. Kada se plaća tokom cele godine, teret je raspoređen na mesečne rate, što nekima olakšava budžet, iako ukupna suma nije mala.

Grejanje na gas: prednosti, mane i zavisnost od cene

Gas se često navodi kao jedan od najpraktičnijih energenata. Ne zahteva skladištenje, nema pepela, ne prlja prostor i može da služi i za grejanje vode i za kuvanje. Kod etažnog grejanja na gas, korisnik sam podešava kada i koliko želi da greje, što je velika prednost u odnosu na sisteme koji rade po unapred određenom režimu.

Međutim, gas nije svugde dostupan, a priključenje i kotao mogu zahtevati značajna početna ulaganja. Cena gasa može da varira, kao i troškovi održavanja i servisa. U kućama sa velikom kvadraturom i slabom izolacijom računi mogu biti veoma visoki. Zato se pre uvođenja gasa treba raspitati o tačnim uslovima, tarifama, mogućnostima plaćanja i alternativama