Pataja i okolina: Detaljan vodič za plaže, noćni život i hramove

Kada se pomene Tajland, većini putnika na pamet padnu egzotične plaže, mirisna ulična hrana, hramovi i specifična energija gradova poput Bangkoka i Pataje. Međutim, ono što ovu zemlju čini posebnom nisu samo razglednice već i detalji koji se otkrivaju korak po korak. Ovo je priča o jednom delu Tajlanda koji često deluje kao sam svet - o Pataji, obližnjim plažama, hramu Sanctuary of Truth i svemu onome što čini praktičnu stranu jednog putovanja.

Kako se snaći i koliko košta: Baht bus, trajekti i prvi redovi ležaljki

Jedno od prvih pitanja koje se nameće prilikom planiranja odmora u ovom delu Tajlanda jeste kako se kretati i koliko novca izdvojiti za osnovne stvari. Cene se često razlikuju u zavisnosti od toga da li ste u prvom redu do mora ili malo dublje u kopnu. Na primer, cena ležaljke na plaži može biti 50 bahta ako ste u gornjim redovima, dok se za one najbliže vodi naplaćuje i 100 bahta. Ova razlika nije simbolična, posebno ako planirate da provedete ceo dan na plaži.

Kada je reč o osveženju, pivo na plaži košta oko 80 bahta, dok je svež kokosov orah 50 bahta. To su standardne cene za turističke zone, ali ukoliko se udaljite od same obale, moguće je pronaći i povoljnije opcije, naročito u lokalnim prodavnicama ili na manjim štandovima. Važno je napomenuti da plaže u ovom delu Tajlanda imaju razvijenu infrastrukturu - tu su restorani, toaleti i iznajmljivanje opreme, ali i prilično jasan sistem naplate svega.

Na kraju plaže se obično nalazi pristanište sa kog kreće trajekt. Iako je reč o privatnoj liniji, cena je oko 100 bahta u jednom pravcu. To može izgledati kao nepotreban trošak, posebno ako se uzme u obzir da baht bus do glavnog sela košta 30 bahta, a trajekt još 30 bahta. Dakle, razlika od 40 bahta često znači mnogo manje cimanja i uštedu vremena, pa se ponekad isplati platiti malo više za direktan prevoz, posebno kada vam je dosta silnih vožnji i presedanja.

Tawaen plaža: komercijalizacija i gužve koje oduzimaju dah

Među plažama ovog područja posebno se izdvaja Tawaen plaža, koja se često na internetu pominje kao glavna ili čak najlepša. Iskreno, ne sumnjam da je u nekom trenutku to i bila. Problem je što je teška komercijalizacija uzela svoj danak. Danas ova plaža predstavlja pravi primer kako masovni turizam može da promeni jedno mesto do neprepoznatljivosti.

Do same plaže vodi direktan trajekt. Vožnja je nešto duža i traje oko 45 minuta, a cena je ista - 30 bahta. Ipak, trajekt ne pristaje neposredno uz obalu već na dok koji je malo udaljen od same plaže, pa je potrebno pripremiti se na kraću šetnju ili dodatni prevoz. Ono što se dešava po dolasku može biti pravi šok, pogotovo ako se zadesite u periodu kada kineske turističke grupe imaju organizovani dolazak. Tada nastaje roj ljudi koji je zaista neopisiv. Plaža bude preplavljena grupama sa vodičima koji nose zastavice, a turisti su često obučeni u vodootpornu odeću dugih rukava i nose kišobrane. Selfi štapovi se pojavljuju na svakih pola metra, a dovikivanje je neizostavan deo ambijenta. Uz to, veliki broj turista iz Indije - za koje mnogi koji su putovali kažu da su među najgorim turistima koje su sreli - dodatno pojačava utisak haosa.

Pored buke i gužve, morem vladaju gliseri i jet ski, pa kupanje i opuštanje postaju gotovo nemoguća misija. Cene u kafićima i restoranima iza plaže su bezobrazne - često skoro duple u odnosu na Pataju. Srećom, blizu pristaništa nalazi se stajalište baht buseva, pa se odatle može pobeći nazad na druge plaže. Cena do Tien plaže je 40 bahta. Iskreno, ova plaža se ne preporučuje, mada ostavljam rezervu jer se moj boravak poklopio sa najezdom turista, što je svakako uticalo na utisak.

Alternativne plaže i beg od gužve

Za one koji traže mir, postoji nekoliko daleko boljih opcija. Samae plaža i Tien plaža nude osetno prijatniju atmosferu, a cene su znatno realnije. Iako i ovde ima turista, daleko je podnošljivije nego na Tawaen. Ležaljke se naplaćuju po istom principu - 50 bahta u gornjim redovima, 100 bahta u prvim redovima - ali barem možete čuti more umesto neprekidnog dovikivanja.

Još jedna prednost ovih plaža je blizina malih restorana i štandova sa hranom gde se može jesti pristojno za razumnu cenu. Pad thai košta oko 60 bahta, a supe sa nudlama i pačetinom oko 80 bahta. To su cene koje vas neće naterati da preispitujete svaki obrok. Ako ste spremni da istražite malo dalje od glavne rute, možete pronaći i skrivene uvalice koje nisu preplavljene masovnim turizmom.

Noćni život Pataje: stara prestonica greha i dalje odoleva

I pored ruskog i kineskog udara sa regularnim turistima i pokušaja da se Pataja pretvori u mesto za porodično letovanje, stara Pataja i dalje odoleva svim udarima i ne da olako svoj status prestonice greha. Ulice su žive noću i pune ljudi, a žurka traje do ranih jutarnjih sati, u najbukvalnijem smislu. Standardni go-go klubovi i dalje rade, a cene su, čini se, malo porasle. Ipak, ponude i zabave ne manjka.

Walking Street je i dalje centar svega - i adult i regularne zabave. Ulice poput Soi 6, LK Metro, Soi Honey sa salonima za masažu gde se može dobiti apsolutno sve osim pristojne masaže, Soi 7 i Soi 8 sa barovima - sve je i dalje tu. Ali Walking Street je srce dešavanja. U njemu se nalaze klubovi poput Insomnia, Lucifer, 808, Marine Disco, Mixx, Gulliver's i Miami. Svi su u okviru ove zone i nude sličan izbor muzike: house, dance hitovi i hip hop apsolutno dominiraju. Ako čujete nešto drugo, to će uglavnom biti u house miksu, pa je na vama samo da izaberete enterijer u kom ćete slušati isto.

Kada kažemo „regularni klubovi“, ipak treba uzeti sa rezervom. U njima boravi dosta domicilnih devojaka, iako ne toliko očigledno i jednosmerno kao u go-go klubovima i beer barovima, ali opet ne previše diskretno. Sve vas podseća da ste u Pataji gde je zakon jednostavan - no money, no honey. Ipak, ovo su mesta gde možete izaći kao par ili u ženskom društvu, a da se ne osećate kao potpuni autsajder. Pozitivno je što obezbeđenje u većini ovih klubova ne dozvoljava ulaz maloletnicama i transvestitima, pa tu vrstu neprijatnosti barem nećete imati. Takođe, ne dozvoljavaju ulaz vidno alkoholisanim ljudima i unos oružja, pa su incidenti svedeni na minimum.

Za razliku od mnogih evropskih klubova, ovde nema starosne diskriminacije. Ljudi sedih kosa i ozbiljnijih godina su prilično regularna pojava. Naravno, dominira mlađa populacija - i lokalna i turistička - ali sa 35 ili 40 godina nećete se osećati kao vaspitač u obdaništu, što je čest slučaj u Beogradu kada zalutate u neki klub. Cene pića su, osim u periodu happy houra kada mogu biti ispod 100 bahta, obično 140 do 180 bahta za sok, pivo i jednostavnije koktele, što je oko 4 evra. Ulaz se ne plaća.

Dešava se da klubovi organizuju razna izvlačenja gde dele solidne sume, čak i po 10.000 bahta (oko 250 evra) svaki sat. To uglavnom važi samo za tajlandske državljanke, verovatno kao dodatni motiv da dovedu gospodina koji ih je izveo iz nekog bara ili go-go kluba ne bi li kupio par pića. U Luciferu imaju sistem da okače balone na plafon i u njih stave novčanice - negde 20, negde 1.000 bahta - pa u tačno određeno vreme puštaju balone i nastaje grabež. Ovde nema diskriminacije, ali ko ima srca da otima od zajapurenih domorotkinja neka izvoli. Visoki muškarac dobrog srca i darežljiv, koji ima očiglednu visinsku prednost, dobro dođe kao sredstvo za prikupljanje balona, a one će se već odužiti za uslugu.

Klubovi rade do kasnih jutarnjih sati. Izlazak u pola 5 ujutru je sasvim normalan, a mnogi tada tek ulaze. Agogo klubovi i barovi rade do 4, a onda mnogi dođu na after party. Dakle, provod traje praktično do ranih prepodnevnih sati.

Hot Tuna Bar i mesta za dobru svirku

Kada je reč o muzici, jedan od najboljih barova u Walking Streetu je svakako Hot Tuna Bar. Reč je o mestu sa živom svirkom, uglavnom obradama legendarnih rock hitova - od Eaglesa do Metallice i Red Hot Chili Peppersa. Ljudi jednostavno razbijaju. Problem je naći mesto, jer je uglavnom puno, a mnogi stoje i slušaju sa pivom u ruci kupljenim u obližnjoj prodavnici. Ako ste ljubitelj rock muzike, ovo je obavezno mesto.

Gde jesti blizu Walking Streeta: preporuke za kasne sate

Posle dugog noćnog izlaska, dobro je znati gde možete nešto pojesti. U blizini Walking Streeta postoje tri mesta koja rade do ranog jutra, čak i do 7 časova ili non-stop. Prvo je restoran koji je praktično spojen sa jednim od klubova i iz njega se može direktno ući. Klopa je pristojna i masna taman koliko treba da se neutrališe alkohol. Lokacijski je odličan, sa dobrim pogledom i svežim vazduhom. Cene su standardne, a hrana osrednja, ali kad ste već tu, dobro dođe. Na meniju ima hamburgera, pica, testenina, lazanja i naravno tajlandskih jela.

Zatim, čuveni Beer Garden koji se nalazi pred samom kapijom Walking Streeta. Da biste došli do restorana, morate proći pored nekoliko beer barova sa hostesama, pa se samo držite ivice i prođite do kraja. Ulazite u odličan restoran koji i sami Tajlanđani hvale. Cene su standardne, a pogled na luku je sjajan. Jedina mana je što u pojedinim večerima može da se oseti miris kanalizacije ako sedite uz samu ivicu, jer je izlivna cev relativno blizu. Ali povucite se unutra, jer je klopa dobra.

Treće mesto je odličan tajlandski restoran specijalizovan za pačetinu. Kada izađete iz Walking Streeta i krenete ka Drugoj ulici, tačno negde na sredini pre raskrsnice nalazi se ovaj restoran čije ime nije poznato, ali je lako prepoznatljiv po hrani. Pored pačetine, ima morskih plodova, supica i svega ostalog. Radi noću i rano ujutru, a pačeće pečenje u sosu od bibera i belog luka je izuzetno.

Još malo o hrani: gde probati najbolje specijalitete

Pataja nudi zaista raznovrsnu hranu. Pad thai i sladoled od kokosa sa mangom i lepljivim pirinčem možete probati u tržnom centru u blizini Soi 1. Morsku hranu je dobro tražiti u uličnom mini food centru na Drugoj ulici, malo posle poznatog hotela. Tu su i pica mesta, riblji restorani, jakitori piletina i svinjetina na uličnim tezgama kod salona za masažu, kao i kineski food court blizu Soi 1 gde se mogu videti najveći jastozi i krabe u Pataji. Izbor je ogroman, mada su cene malo jače. Ipak, gde god da ste na Tajlandu, teško da ćete ostati gladni.

Primeri cena: supa od goveđeg gulaša sa sojinim klicama - 90 bahta, sladoled od kokosa na mangu i slatkom pirinču - 90 bahta, govedina u sosu od bibera - 150 bahta, piletina sa povrćem i indijskim orahom - oko 150 bahta. Mussaman kari, jedno od najpoznatijih tajlandskih jela, odličan je izbor - kokosovo mleko ne dominira ukusom, već je sve savršeno izbalansirano. Zanimljivo je da se ovo jelo često pogrešno izgovara, što može izazvati osmehe kod konobarica, ali hrana je za svaku preporuku.

Sanctuary of Truth: hram koji oduzima dah

U severnom delu Pataje, skroz na kraju plaže u delu koji se zove Naklua, nalazi se Sanctuary of Truth - hram koji je mnogo više od običnog verskog objekta. Da biste došli do njega, potrebno je koristiti sistem baht buseva do što bliže tačke, a odatle uzeti moto taksi ili pešačiti. Pešačenje od Naklua Road do hrama traje dobrih 20 minuta. Preporučljivo je koristiti GPS na telefonu jer ne postoji očigledan orijentir. Kada siđete na ulazu u Soi 12, imate nekoliko moto taksija i cena vožnje do hrama trebala bi da bude oko 30 bahta. Ako se odlučite za pešačenje, pratite Soi 12 i pazite na skretanje, mada ima putokaza za hram na svakih par metara.

Ulaz u kompleks se plaća 500 bahta (oko 14 evra). Pre kupovine karte, pitaće vas odakle ste i koji jezik govorite i dati vam nalepnicu, iako nije sasvim jasno čemu služi. Karta važi za ceo kompleks, koji je veliki i uključuje vrtove, restorane, mini zoo vrt i šetališta. Kada dođete do glavnog dela, silazi se stepenicama nadole do nivoa sa jezercetom. Tu se dobija građevinski šlem koji ste obavezni da nosite u samom hramu.

Sanctuary of Truth je izgrađen relativno skoro - gradnja je počela 1981. godine i još uvek nije završena. Gradi se od drveta koristeći isključivo ručni alat, pa ćete videti veliki broj drvodelja na delu. Zbog toga su mere zaštite obavezne. Hram ima četiri kraka od kojih svaki predstavlja jedan od stilova Azije: tajlandski, kambodžanski, kineski i hindu. On objedinjuje istočnjačku religiju i filozofiju preko prikaza iz svetih spisa budizma i hinduizma. Uticaj ovog hrama na posetioce je izuzetan - prizor je zaista impresivan, a detalji u drvetu pričaju priču o strpljenju i umeću.

Praktični saveti i etikecija na Tajlandu

Boravak u Tajlandu zahteva poštovanje lokalnih pravila i običaja. Na svetim mestima, poput hramova, obavezno je pridržavati se kodeksa oblačenja i ponašanja. Mini suknje, šorcići i gola ramena nisu dozvoljeni. Ko dođe neprikladno obučen, mora da iznajmi marame za pokrivanje. Takođe, u 18 časova na javnim mestima se emituje nacionalna himna i svi staju kao ukopani dok se ona ne završi. Ovo se odnosi i na stanice metroa i parkove. Ispratite himnu dostojanstveno - Tajlanđani su izuzetno osetljivi po pitanju nacije i kraljevske porodice. Vređanje kralja je krivično delo i kazne su veoma stroge, uključujući višegodišnje zatvorske kazne. Čak i gaženje novčanice sa likom kralja može rezultirati novčanom kaznom.

Kada je reč o cenama, Tajland više nije tako jeftin kao što je bio pre desetak godina. Kurs bahta je ojačao, a cene u bahtima su ili mirovale ili rasle. Pivo u baru sada košta 2,5 do 3 evra, u noćnim klubovima i 5 evra. Sobe koje su nekada bile 35 evra sada su 40 i više. Ipak, ulična hrana se i dalje drži dobrih cena, pa se može jesti ukusno i povoljno. Smeštaj se može naći već od 10 evra po noći za dvokrevetnu sobu u zavisnosti od sezone i luksuza, a sa 30-40 evra možete imati vrlo pristojan hotel ili bungalov.

Zaključak: zašto se vratiti

Uprkos svim manama - gužvama na pojedinim plažama, rastućim cenama i komercijalizaciji - Tajland i dalje poseduje onu magiju koja vas tera da se vraćate. Pataja nudi jedinstveni spoj ludila i opuštanja, a okolna ostrva i hramovi pružaju dovoljno razloga za duži boravak. Baht bus je povoljan način prevoza, trajekti povezuju plaže, a Sanctuary of Truth podseća na duhovnu dubinu ove zemlje. Bez obzira na to da li ste ljubitelj noćnog života, prirode ili kulture, ovaj deo Tajlanda ima ponešto za svakoga. Jedino što se savetuje jeste da dobro isplanirate vreme, izbegnete najveće gužve i ponesete dozu strpljenja - jer Tajland je i dalje zemlja kontrasta i iznenađenja.